Ne branimo se od tuđeg zla, zlom u sebi

Добро вам вече народе, српски православни небески!

Malo malo, pa čujem od klinaca (a kad kažem "klinaca" ne mislim samo na današnju mladež, već i na stanje uma), dakle, čujem od njih kako govore da vole svoju zemlju i kako su patriote. 

Ja sam ti, brate, patriota! Mrzim Hrvate, muslimane i sve ostale ne-Srbe!

Čuj patriota! Patriotizam se u poslednje vreme strašno pogrešno tumači. Kod nas, Srba, ako voliš svoju zemlju, onda se podrazumeva da mrziš sve ostale. A to je već nacionalizam, šovinizam, pa i fašizam - kako vam drago.
Mi ne možemo da, prosto, volimo svoju zemlju. Njene prirodne lepote, književnost, slikarstvo, istoriju, muziku. Ni svoj jezik i pravopis niste naučili, ali ste zato naučili da mrzite! I još se usuđujete da sebe nazivate patriotama! 

Najbitnije je da znamo zašto smo bolji od ostalih. Takođe, volimo da se hvalimo tuđim uspesima. Srpskim sportistima i naučnicima uglavnom. Ali oni su nešto uradili u svom životu! Svom! Ne vašem! Da su imali vaš mozak, ko zna gde bi završili! Gde bi im kraj bio da su sedeli i prosipali prazne priče, kao vi sada. Dakle, umesto što sedite i mrzite, uradite nešto korisno za sebe, i ta Srbija, koju toliko volite, će vam biti zahvalna jer radite na sebi. Sve kreće od pojedinca! Poboljšajte sebe za početak, da biste osetili napredak cele nacije. Eto, uzmimo jednu ličnost na koju smo ponosni, na primer, Vuka Karadžića. Ljubav prema svom narodu i zemlji ga nije naterala da sedi i mrzi Turke, nego da oplemeni srpsku kulturu. A nama danas kulturu oplemenjuju (tačnije skrnave) novinarke koje pišu o prostitutkama, golišave pevaljke na TV ekranima i naravno, njihove autobiografije.

Tako da, prestanite sa idealizovanjem svoje nacije i knjigu u ruke!