Kako da zavedete Gospodina Pravog na prvom dejtu u pet lakih poteza?

1) Muškarci vole prirodan izgled kada su devojke u pitanju, tako da nemojte stavljati previše šminke na lice i nemojte koristiti parfem. Poželjno je da pola sata pred odlazak na dejt spremite neko jelo jakog mirisa (npr. ispržite ribu), jer muškarca nijedan miris ne privlači toliko kao miris žene koja zna gde joj je mesto.

2) U svoju torbu stavite žute rukavice za ribanje kupatila i deterdžent za pranje sudova. Sve se mi koristimo malim slatkim smicalicama kada su muško-ženski odnosi u pitanju, pa je poželjno da u toku dejta slučajno ispustite torbu iz koje će ispasti prethodno navede stvari. On će videti da osim toga što znate da kuvate, volite i ostale kućne poslove, a to će ga posebno obradovati.

3) Pokažite mu da imate stav. Pitajte ga šta misli o bračnoj zajednici i vašoj budućoj deci. Ako je vaš Gospodin Pravi stidljiv i ne želi odmah da razgovara o takvim stvarima, pripremite ga. Pokazujte mu slike slike i video klipove beba, ističući koliko volite decu i kako jedva čekate da budete mama.

4) Ne stidite se da pokažete da ste slabiji pol. Najnovije studije su pokazale da muškarce posebno privlače hormoni koji se luče u ženskom telu za vreme PMS-a. Ako niste u PMS-u i vaše promene raspoloženja nisu toliko nagle, potrudite se da se barem dvaput u toku dejta rasplačete ili razbesnite. Vaš dragi će poludeti za vama.

5) Ne govorite puno. I same dobro znate da ionako nemate šta pametno da kažete, pa je bolje da ćutite i klimate glavom.

Ja imam bolestan um

Čovek je usamljeno biće. Ne, loše sam počela. Biti usamljen znači osećati potrebu da imaš nekoga pored sebe. Ne, počeću ispočetka, obraćajući se baš tebi, čitaoče.

Čitaoče, ti si sam. I ti nisi ti kada si u društvu, koliko god sebe ubeđivao da si potpuno iskren. Ti nisi ti kada si sa porodicom. Ne. To je neko drugi. Ti si ti samo kada si sam. Ti nisi figura sazdana od organa, ti si misao. I to ne bilo kakva. Ti si ona misao koja ti obuzima telo i koju ni sa kim ne smeš da podeliš, jer ako bi to uradio, bio bi apsolutno društveno neprihvatljiv. Ono što govoriš naglas, čitaoče, je ono što ti želiš da budeš. To je ona osoba kakvom želiš da te drugi smatraju. To je osoba koja je nastala kao produkt socijalnih uticaja. To je ono što si izabrao da budeš iz sijaseta društveno prihvatljivih osobina.

Da, ti si istinski morbidan, gadan, bolesnog, prljavog, izuzetno perverznog i vulgarnog uma, ti imaš najneprihvatljiviju maštu na svetu. Ti si sve ono što društvo mrzi i osuđuje. Ali si, zapravo, isti kao i svi ostali. 

Eto, na primer, svi se mi podređujemo društvenim okvirima stavljajući odeću preko sebe, pre nego što odemo među ljude. Krijemo svoju nagotu. Krijemo ono što smo istinski mi, krijemo ono što smo oduvek bili i ono što uvek jesmo - goli. 

Tako i ti, čitaoče, kada si među ljudima, navlačiš preko svojih misli neku vrstu društveno ustrojene odeće koju menjaš onda kada menjaš vrste ljudi sa kojima si.

Ljudi jesu različiti. Neko je obukao duhovitost, neko ozbiljnost, neko ranjivost, neko buntovništvo. Ali ispod toga, čitaoče, oni su samo jedna mračna, mračna misao. Svi smo mi jedna mračna, društveno neprihvatljiva misao.

Dva sata bila sam dama

Nešto razmišljam o muškarcima i ženama u poslednje vreme. Dugo me kopka misao o tome da žene više nisu ženstvene, nego bahate i grube, i da muškarci više nisu džentlmeni. I to zaista jeste tako. Ispričaću vam jednu dogodovštinu moje najbolje prijateljice i mene.

Pre par dana smo sedele u "Orlu", kada nam je prišao konobar koji ima hod kao da je došao sa dvora. Obratio nam se sa "Izvolite, dame". Ja, zbunjena. Dama? Vau. Super. Naručile smo. Doneo nam je picu, blago se naklonio i rekao "Prijatno, dame". Prijateljica i ja pod ogromnim utiskom, jedemo, i pratimo ga pogledom jer nam je fascinantan način na koji hoda i ton kojim se obraća ljudima. Parče pice, koje bismo inače uzele u ruku, jele smo nožem i viljuškom, praveći blage pokrete prstima i ne pričajući mnogo. Alo, pa mi smo dame!

Završile smo, došao je da pokupi tanjire i pitao nas "Dame, da li je sve bilo u redu? Da li ste zadovoljne?". Ne znamo kako da odgovorimo. Ne mogu da kažem "Bilo je super". Koju reč da upotrebim? Počinjem da razmišljam da je možda trebalo da dođem u nekoj svečanoj toaleti, zato što se osećam kao da sam otišla na večeru kod kraljice Elizabete. Razmišljam o pokretima koje pravim, pazim da ne pričam preglasno i da se ne smejem prostački, onako grohotom. Krećem da uzimam cigaretu i odjednom, ispred mene stvara se konobarova ruka sa upaljačem. Zbunjena sam. Možda je trebalo i muštiklu da ponesem, izgledala bih elegantnije. Pošto mi je upalio cigaretu, kaže mi "Hvala". Ne osećam se kao dama uopšte, ali me ovaj konobar svojom učtivošću i manirima tera da se tako osetim. Makar na kratko.
Ima strogo lice i sve što radi, radi tako učtivo. Čak se i nasmeje na neki pristojan i uglađen način. Zamišljam da, kada završi smenu, kočija dolazi po njega da ga odveze natrag u zamak iz kojeg je došao. Zamišljam da, kada ima slobodan dan, sedi u odelu, pored kamina svoje palate, sluša Baha, pije najkvalitetnije crno vino i čita Dantea. Ni kod koga do sad nisam videla ovakve manire.

Greškom nam donosi piće koje nismo naručile, izvinjava nam se i narudžbinu odnosi onome kome je trebalo. Opet nam prilazi i kaže "Dame, ja se izvinjavam na neprijatnosti". 

Čoveče! Ko je još danas tako učtiv? Postoji li iko ko će učiniti da se osećaš ženstveno? Da li su pre muškarci prestali da budu džentlmeni ili su prvo žene prestale da budu dame?

Čekam tramvaj, palim cigaretu na stanici i razmišljam kako mi se pije pivo. A do malopre sam bila dama.