Čovek je usamljeno biće. Ne, loše sam počela. Biti usamljen znači osećati potrebu da imaš nekoga pored sebe. Ne, počeću ispočetka, obraćajući se baš tebi, čitaoče.
Čitaoče, ti si sam. I ti nisi ti kada si u društvu, koliko god sebe ubeđivao da si potpuno iskren. Ti nisi ti kada si sa porodicom. Ne. To je neko drugi. Ti si ti samo kada si sam. Ti nisi figura sazdana od organa, ti si misao. I to ne bilo kakva. Ti si ona misao koja ti obuzima telo i koju ni sa kim ne smeš da podeliš, jer ako bi to uradio, bio bi apsolutno društveno neprihvatljiv. Ono što govoriš naglas, čitaoče, je ono što ti želiš da budeš. To je ona osoba kakvom želiš da te drugi smatraju. To je osoba koja je nastala kao produkt socijalnih uticaja. To je ono što si izabrao da budeš iz sijaseta društveno prihvatljivih osobina.
Da, ti si istinski morbidan, gadan, bolesnog, prljavog, izuzetno perverznog i vulgarnog uma, ti imaš najneprihvatljiviju maštu na svetu. Ti si sve ono što društvo mrzi i osuđuje. Ali si, zapravo, isti kao i svi ostali.
Eto, na primer, svi se mi podređujemo društvenim okvirima stavljajući odeću preko sebe, pre nego što odemo među ljude. Krijemo svoju nagotu. Krijemo ono što smo istinski mi, krijemo ono što smo oduvek bili i ono što uvek jesmo - goli.
Tako i ti, čitaoče, kada si među ljudima, navlačiš preko svojih misli neku vrstu društveno ustrojene odeće koju menjaš onda kada menjaš vrste ljudi sa kojima si.
Ljudi jesu različiti. Neko je obukao duhovitost, neko ozbiljnost, neko ranjivost, neko buntovništvo. Ali ispod toga, čitaoče, oni su samo jedna mračna, mračna misao. Svi smo mi jedna mračna, društveno neprihvatljiva misao.
Volim ovaj Mali blog.
ОдговориИзбришиma ti si kraljica
ОдговориИзбриши#Asocijacije
ОдговориИзбришиOvaj tekst sadrži eksplicitan humanistički sadržaj, i stoga nije preporučljiv za one koji se ne prepuštaju čarima bluda, transcedencije i igranja igrica na mobilnom telefonu.
Jedna od prednosti ovih noći koje čovjek zasluži svojim insistiranjem da spozna kako to izgleda pakao (ovo je, naravno, preseravanje, jer nije dotle došlo, ali je to upravo i problem, jer najviše mrzim latentno depresivna stanja, kojima nedostaje kvalitetne depresije, ali zato itekako obiluju masovnim izostankom svake moguće emocije, izuzev osjećaja potpunog besmisla) jeste što dozvoli ponekome da se obruši na nju, život i sve ostale lažne percepcije realnosti, koje su nam nametnute otkako smo samosvjesni.
E sad, dosta. Prokleta množina. Nismo svjesni, nismo ništa, ja nisam svjestan, i ja nisam ništa.
Tako. Jedne nevolje se upravo riješih, relativno lako, i evo ga-već jedno zadovoljstvo. Sa`će i drugo, pljuga. Plus neka stara votka. Njami.
Dakle, da rezimiram stvar. U ovako nadrealnoj noći, koja traje satima i satima, gdje je sve obojeno nekom bojom mraza, sive, tamne i svakojake boje, koja nije crna (tu je dio problema, zasigurno, jer lakše mi je kad je noć potpuno crna, volim takve noći, ali me strašno muče ovakve boje, sivkasto-tamkaste, gdje mi sve dodje kao da mi se duša ispovraćala po staništu), već upravo ovakva kako objasnih u zagradi, najbolje stvari što čovjeku, ovaj, meni, mogu da se dese jeste jedna cigara i dvije godine stara votka.
Neka samo neki usrani ekspert bilo koje provenijencije pokuša da nešto kaže o samoubicama, kako su ovakvi i onakvi-jebaću mu milu majku momentalno.
Samoubistvo je uvijek tu negdje. A moj osnovni problem je što ne mogu da se ubijem, iako sam potpuno uvidio da je to jedini pametan izlaz za pristojnog čovjeka. Dok nisam to skapirao, bilo je lakše. Ali eto, morao sam da saznam mudrosti i tajne, i ko me jebe.
http://www.tezaantiteza.net/2010/12/o-walter-wolfu-puritankama-brutalnom.html