Nisu loša vremena, nego čovek

Tomas Eliot reče kako se književno delo ne može posmatrati samostalno, već samo u okviru drugih književnih dela. Ako se nadovežem na pretpostavku iz prethodnog teksta čovek=književnost, onda mogu zaključiti da se sam čovek može posmatrati samo u okviru drugih ljudi.

Eh, sada... to postaje malo teže kako nam vreme srlja napred i civilizacija naglo "napreduje". I to samo zato što se u civilizaciji pojavilo nešto, što će nas, verujem, jednog dana i ubiti. To je, propala civilizacijo, otuđivanje! Sećam se da su me nekada čim svane budili glasovi glasnih komšija. Koliko su se samo puta sretali baš ispod mog prozora, dugo razglabali, smejali se, da bi na kraju odlučili da odu na kafu kod jednog od njih. Danas, teško da čujem i jedno obično "dobar dan". Sećam se (govorim kao da se sve ovo desilo bogzna koliko godina ranije, iako mislim na relativno blisku prošlost) da su ljudi nekada lako započinjali priču u autobusu sa ostalim putnicima, pa se dešavalo da se čak i stanica promaši koliko se zapričaju. Toga danas nema. Naša se druželjubiva i prijatna priroda briše istom brzinom kojom nastaju nova tehnička otkrića. Bogdane Popoviću, bio si u pravu! Književnost jeste bitnija od prirodnih nauka! Ona nas podseća koje su prave vrednosti u svetu i u nama samima. Ona ne gleda čoveka površno (kroz monitor), ona ga poznaje.

Ali su zato, upravo prirodne nauke (tačnije, potpomak prirodnih nauka, zvani kompjuterizacija) učinile čoveka ovako besnim i halapljivim. Koliko god smo pokušavali da prilagodimo tehniku sebi, očevidno je da smo se mi njoj počeli prilagođavati. Gde su književni časopisi? Je l' smo mi zaista grupa ljudi koju će sistem pretvoriti u ovo u šta je pretvorio skoro čitavu civilizaciju?  Sve nam se u životu svodi na novac. Njime apsolutno sve može da se kupi. Ako imamo kintu možemo biti pevači, glumci, političari, književnici. A zašto bismo to radili? Pa da bismo zaradili još malo love. U kakvom smo mi haosu! Toliko smo postali prazni, da smo radi platiti umetnosti da nam kaže ono što želimo da čujemo. Baš zato, mi prosto obožavamo da čitamo o ljubavnim patnjama neke bogatašice, sponzoruše, prostitutke, vampira, ili bilo kakvog tako fascinantnog bića. Volimo da se upletemo u njihove raznorazne ljubavne geometrijske oblike, da iskusimo toliko šokantnih preokreta i izlazimo iz njih sa tako poučnom porukom! Eh, crna umetnosti, šta si doživela!